ŠTA JE TELESNA PSIHOTERAPIJA?
Telesna psihoterapija je vrsta psihoterapije koja kombinuje rad sa telom i psihom kako bi se klijentu pomoglo u smanjenju psihološke i psihosomatske patnje kao i u rešavanju problema životnih kriza.
Cilj je uspostavljanje integracije tela i psihe, što vodi psihološkom rastu i razvoju i potpomaganju kreativnih obrazaca interakcije, dubljem kontaktu sa emocijama i jačanju samopouzdanja.
Zadatak telesne psihoterapije jeste omogućiti klijentu izbor za zdrav život, osvešćivanje i slobodno izražavanje emocija. Telesna psihoterapija insistira na suštinskoj povezanosti svih psiho-telesnih procesa i na tome da oni podjednako doprinose funcionalnosti ličnosti.
Telesna psihoterapija je nastala sredinom 19. veka i zapravo je prva psihoterapija u istoriji a iz nje su proistekle sve ostale vrste psihoterapije. U svetu je veoma tražena zbog svog veoma specifičnog pristupa koji spaja um i telo a i kod nas je sve popularnija. Smatra se jednim od najdubljih psihoterapeutskih pristupa zbog kojih uspešno rešava najrazličitije vrste problema. Za razliku od verbalnih psihoterapija omogucava rad i na preverbalnom nivou. Prilaz našem biću kao jedinstvu tela i psihe je pokazao prednosti kako u teoriji tako i u praksi.
U prvoj srpskoj postdiplomskoj školi telesne psihoterapije Tepsyntesis, koja postoji od 1976. godine, kombinuju se najsavremenija teorijska i praktična dostignuća za oslobađanje od destruktivnih obrazaca ponašanja i nalaženje novih, zdravih i konstruktivnih načina za nošenje sa problemima i stresom što je ujedno čini i jednom od najefikasnijih metoda psihoterapije.
Telesna psihoterapija je posebna grana psihoterapije u okviru glavne struje psihoterapije, koja ima dugu istoriju, obimnu literaturu i znanje bazirano na čvrstim teorijskim pozicijama.Telesna psihoterapija se bazira na razvojnom modelu, teoriji ličnosti, hipotezama o poreklu poremećaja i promena, kao i na bogatim i raznovrsnim dijagnostičkim i terapeutskim tehnikama.
Telesna psihoterapija se zasniva na različitim i eksplicitnim teorijama funkcionisanja psihe i tela (mind-body) koje uzimaju u obzir kompleksnost čitavog sistema interakcija između tela i psihe. Zajednička bazična pretpostavka je da postoji funkcionalno jedinstvo između psihe i tela i da je telo celokupna ličnost. Telo ne znači samo somu i ne znači da se može odeliti od psihe. Mnogi pristupi u psihoterapiji dotiču ovu oblast. Telesna psihoterapija je smatra fundamentalnom.
Telesna psihoterapija se bazira na razvojnom modelu, teoriji ličnosti, hipotezama o poreklu poremećaja i promena, kao i na bogatim i raznovrsnim dijagnostičkim i terapeutskim tehnikama koje se upotrebljavaju u terapeutskoj relaciji.
Telesna psihoterapija je takodje i nauka koja se razvila u poslednjih sedamdeset godina na bazi rezultata istraživanja u biologiji, antropologiji, etiologiji, neurofiziologiji, razvojnoj psihologiji, neonatologiji, perinatalnim studijama i mnogim drugim disciplinama.
Ona postoji kao specifičan terapeutski pristup sa bogatom naučnom bazom na osnovu eksplicitne teorije. Izuzetno je širok spektar verbalnih i neverbalnih tehnika koje se upotrebljavaju u okviru telesne psihoterapije i neke od tih tehnika upotrebljenih na telu uključuju dodir, pokret i disanje. Stoga postoji veza sa nekim telesnim terapijama, somatskim tehnikama i nekim komplementarnim medicinskm disciplinama, ali mada one mogu takodje uključivati dodir i pokret, one su veoma različite od telesne psihoterapije.
Telesna psihoterapija naglašava kontinuitet i duboku vezu u kojoj svi psiho-korporalni procesi doprinose, u ravnopravnom odnosu, organizaciji ličnosti. Nema hijerarhijskog odnosa izmedju duha i tela, izmedju psihe i some. Oboje su funkcionalni i sastavni delovi celine, kao i interaktivni aspekti te celine.
DEFINICIJA RADA TELESNOG PSIHOTERAPEUTA
1991. godine na Kongresu Telesnih psihoterapeuta u Lindau je prihvaćena ova definicija telesne psihoterapije:
Direktno i indirektno telesni psihoterapeut radi sa osobom (ličnošću) kao sa suštinskim utelovljenjem mentalnog, emocionalnog, socijalnog i duhovnog života. On/ona potpomaže unutrašnje samoregulativne procese i tačnu percepciju spoljašnje realnosti. Kroz svoj rad telesni psihoterapeut omogućava otuđenim delovima ličnosti da postanu osvešćeni, prihvaćeni i integrisani delovi selfa.
Da bi mogao da potpomogne ovaj prelaz od otuđenja do celovitosti, telesni psihoterapeut treba da ima sledeće kvalitete:
- Intuitivnu svesnost i intelektualno razumevanje zdravog ljudskog razvoja.
- Znanje različitih šema nerezrešenih konflikata iz detinjstva sa njihovim specifičnim hroničnim rascepima u umu i telu.
- Sposobnost da održi čvrst referentni okvir, osetljivost da se uoče razlike i sposobnost da se shvati međusobna povezanost:
- Znakova u organizmu koji ukazuju na vegetativni tok, muskularnu hipertenziju i hipotenziju, energetske blokade, energetsku integracionu pulsaciju, i faze povećanog i prirodnog samoregulativnog funkcionisanja i:
- Fenomena psihodinamskih procesa transfera, kontratransfera, projekcije, odbrambene regresije, kreativne regresije, i različitih vrsta otpora.
DEFINICIJA PREDMETA TP
Predmet TP je proučavanje interakcije između klijentovih mentalnih reprezentacija i njihovih telesnih fenomena. TP se fokusira na to kako telesni fenomeni mogu da poboljšaju sadašnje psihoterapeutsko znanje, tehnike i razumevanje.
U telesne fenomene spadaju mišicna aktivnost, disanje, položaj tela, mišićne tenzije, neverbalna komunikacija, itd. Jedan od glavnih fokusa u TP je psihosomatska integracija individue, a to podrazumeva razmatranje svih aspekata uma i tela.
